Opravdanje za sreću

fb_img_1545826654809     U oblasti pozitivne psihologije, naći ćete mnogo tekstova o važnosti postizanja stanja sreće, o važnosti boravka u sadašnjem trenutku i o zahvalnosti kao jednoj od varijanti tog stanja. To je suština, koju većina ljudi poznaje i čini im se i logičnom. Međutim, u praktičnom smislu, postizanje sreće ne bude uvek lak zadatak. Razlog se nalazi se u programu u kojem mi sreću tražimo spolja, tražimo je u razlogu, koji mora biti društveno prihvatljiv i logično opravdan. Na isti način pristupamo i negativnim događajima. Veliki broj ljudi, smatra da je nemoguće biti srećan ukoliko se ne postigne određeni cilj. Ciljevi im se razlikuju, u skladu sa onim šta im nedostaje. Radi se o fokusiranosti na nedostatak. Iza takvog stava stoji uverenje, da je sreću moguće dostići kao stanje, ukoliko se ispune određeni uslovi. Međutim, ako se vratite u prošlost, primetićete da mnoge želje, koje ste do sada ostvarili, nisu doprinele dostizanju trajne sreće odnosno sreći kao stanja. Vremenom svaka isunjena želja, svaki ostvareni cilj, biva zamenjen novim željama i ciljevima. Manifestacija nije sama sebi cilj. Drugi primer su ljudi koji imaju ono što nedostaje vama, ili vi koji imate ono što nedostaje drugima. I vi i oni, imate istu težnju – dostići sreću kao stanje. Ovde treba obratiti pažnju na osećaj i stanje. Vi ste iskusili taj osećaj sreće, koji zaista jeste bio rezultat vaših delovanja i okolnosti, ali ako želite dostići stanje, to nema mnogo veze sa tim šta se događa oko vas. Odnosno, potreban je nov program, nov način sagledavanja koji neće zavisti od trenutnih okolnosti ili promena perspektive gledanja na okolnosti. Veruje se da pomoću adekvatne primene zakona privlačenja, vi možete upravljati okolnostima odnosno, imati potpunu kontrolu nad njima, što nije baš istinito. Možete imati samo potpunu kontrolu nad svojim stanjem, koja ima  moć manifestovanja, ali ne nužno načinima koje smo sami odabrali. Načini, nisu naš posao. Međutim, na početku, ogroman broj ljudi ima taj izazov, da dostigne to stanje koje želi, bez potvrda u spoljašnjim okolnostima. Radi se o našoj navici da razloge tražimo odvojeno od nas. Duhovnost, pa i ona religiozna, uči tome da se ovo stanje prevaziđe. Ne zbog toga što bi lišavanje ambicije, dovelo do nečijeg profita, već zbog toga što stanje želje za nečim, ne garantuje sreću kao stanje. Sad se nameće pitanje, kako prevazići to stanje želje, odnosno, kako dostići sreću kao stanje.

1. Promenom pogleda na ono što nazivamo negativnim okolnostima. Iz perspektive univerzuma, nešto ovako ne postoji. Reflektuje se naše stanje, fiksira se u našu realnost, kroz naša najdublja uverenja, pozitivno i negativno su naša obeležja. Dakle, kad iskusite nešto što smatrate negativnim, uvek se iza toga krije nenaučena lekcija. Naročito treba obratiti pažnju na neželjena scenarija koja se ponavljaju. Možete izabrati da tražite odgovor u okolnostima nad kojima nemate moć, odnosno u spoljašnjim faktorima, ali tada birate ulogu žrtve okolnosti, koja će nastaviti da se manifestuje kao takva.

2. Prestanak fokusiranja na nedostatak. Ovo se najčešće shvata kao samoobmanjivanje ali radi se samo o sagledavanju celokupne slike. Vi vašu svest usmeravate tamo gde želite. Ako se usmerite samo na nedostatak, u težnji da budete objektivni, radi se zapravo o tome da to niste. Činjenica je da vidite samo deo slike. Proširite svoju svest, budite zaista objektivni i sagledajte širu sliku.

3. Taj osećaj sreće kojem se teži nije tako nedostižan i grandiozno neostvariv. Odaberite jednu ili više dnevnih aktivnosti, koji će vam pomoći u dostizanju tog osećaja i odvojite vreme za to. Jako važno – zaista to uradite. Osim što će vam pomoći sada, otvarate vrata sinhronicitetima i idejama.

4. Pretvorite ova znanja u praksu. Većina ljudi ostaje na edukativnom delu, ne obraćajući pažnju na lične ideje i interesovanja, već motivacioni sadržaj koriste da lakše obavljaju one aktivnosti koje su i do sada obavljali. Ovo vas drži u stanju zavisnosti od motivacije koja dolazi opet – spolja. Kada svoje znanje pretvorite u praksu, neće vam biti neophodna dodatna motivacija.

 

 

 

 

Advertisements

Šta sprečava manifestaciju?

FB_IMG_1544983519087

Vera u negativan ishod

Verujem da ste do sada ovo mnogo puta čuli ili pročitali, pa opet, u praktičnom smislu bude teško primenjivo, jer motivacija traje samo dok slušate nekoga ko se bavi motivisanjem drugih. Ali šta posle? Mislim da je bolji pristup, obašnjenje – zašto je teško da verujete. Posledica je nerazumevanja samog poverenja u proces. Ne postoji nešto što mi zovemo manjak vere ili nedovoljno poverenje. Mi uvek verujemo u neki ishod, i naša vera je uvek potpuna samo je pitanje u šta verujemo. Ležemo svaku noć sa punim poverenjem da ćemo se probuditi, nemamo garanciju, naša vera je potpuna, dolazi do znanja, jer pravimo planove za sutrašnji dan i duži period, nismo opterećeni sumnjama u tom smislu. Na taj način treba pristupiti i poverenju u proces. Ono u šta verujete, oblikuje vašu realnost u potpunosti, zato je promena štetnih uverenja po vas, prvi i najvažniji korak.

Logika

Naš um je usklađen sa ovom vremensko – prostornom dimenzijom, koja teče linearno iz naše perspektive. Um dolazi do one granice, do koje su mu događaji, uzročno – posledični povezani na logičan način. Zapravo bavi se predviđanjem događaja, koji su u skladu sa njegovim dometom objašnjivosti. Naša civilizacija je razvila logičan način razmišljanja i usvojila ga kao dominantni model funkcionisanja. Da stvar bude komplikovanija, funkcija ega je, između ostalog, da vas zaštiti od neželjenih scenarija, pa tako udruženi um i ego, serviraju najgore moguće ishode, kada rešite da se upustite u nešto što volite, bilo da je u pitanju neki posao ili ulazak u neku novu vezu. Egistencijalni strah se nalazi na samom vrhu i posledica je evolucije. Ako nemamo logično objašnjenje, na koji način se nešto može dogoditi, od realizacije željenog, brzo odustajemo. Manifestovanje se oslanja na emocionalni deo, njime počinje i njime završava. To što ne znate na koji način bi se nešto moglo dogoditi, ne dozvolite da vas spreči da napravite akciju, koja vas čini srećnima, bez očekivanja na koji bi način krajnji ishod trebalo da izgleda. Ne kažem da se rešite krajnjeg cilja, već načina na koji on treba doći. Ako uživate zaista u procesu, krajnji ishod vam neće biti previše važan.

Strah od rizika

Najbolji način da prevaziđete ovaj prigovor ega, jeste da se protiv njega ne borite, već da sa njim sarađujete. Imala sam prilike, više puta, da naiđem na prigovore na rad ljudi koji se bave ovim poslom ili sličnim, da motivišu ljude na radikalne odluke, koje kasnije nisu u stanju da iznesu do kraja. Da li ste doneli odluku koja je prava za vas, znate samo vi, po emociji koju osećate. Ako niste u skladu sa odlukom, tj. ako vam ne donosi mir, napravili ste sebi više štete nego koristi. Kada kažem sklad, ne mislim samo na jedan segment vaše ličnosti, već na oba – emocionalni i racionalni. Ako ne verujete da je nešto moguće, nemojte počinjati. Ono što vam, na neki način može pomoći, jeste razumevanje samog kosmičkog dizajna – sve ono što vi želite da ostvarite, se istovremeno odvija, već je ostvareno, samo na drugačijim frekvencijama. Nije vaš zadatak da stvarate novu realnost, već da dodjete na tu frekvenciju i iz nje preduzmete akcije. Najlakši način da tamo dospete jeste da radite ono što volite – sada. Iz tog razloga ste imali prilike da naiđete na sadržaje koji pridaju veliki značaj meditaciji i boravka u sadašnjem trenutku. Svemir ne zna za linearan sled događaja i isporučuje vam sinhronicitete, ideje i podršku onom brzinom,  kojom se vi prepuštate procesu. Poenta boravka u sadašnjem trenutku jeste zapravo metoda isključivanja linearnog sleda misli i onemogućavanja ega da nam servira scenarije, koji nas plaše.

Nesamopouzdanje 

Na emocionalnoj skali, nisko samopouzdanje je najniža vibracija i posledica je negativnih uverenja o samom sebi, najčešće usvojelnih u detinjstvu. Postupak izmene ovih uverenja, često je posao psihologa i nekada može da potraje. Osećaj da niste dovoljno dobri, zna da zaustavi realizaciju sjajnih ideja. Veliki broj ljudi se muči sa ovom vrstom izazova, a posledica je društvenih uverenja po kojima su ljudi podeljeni na manje ili više vredne. Iz perspektive kreacije, ovakav vid podele ne postoji. Vratimo se na deo iz prethodnog teksta – sve ono što umete ili ste u nečemu posebno dobri, nekome je potrebno. Sve ono što vam je dato, kao talenat, dužni ste dati i to je najnesebčinija stvar koju možete da uradite.

Manifestovanje željenog posla / profesije

37892284_2296418053707877_8409832925217947648_nOva tema sadrži odgovore na mnoga pitanja vezana za samu primenu zakona privlačenja, koja nekako dugo ostaju bez odgovora, za one koje ostanu na površini. Većina ljudi shvate primenu ZP kao sredstvo pomoću kojeg je moguće privući mnogo novca, a da pritom ne moraju raditi ništa, zatim gube poverenje u svoje učitelje, jer očekuju da je to osoba koja može raditi besplatno jer je u stanju da privuče sve što želi. Istina je da možete postati jako dobri u svojoj profesiji, istina je da vam to može doneti materijalnu sigurnost, ali pre toga, upoznaću vas sa nužnim koracima koje treba napraviti.

Suština primene ovog zakona nije u posedovanju. 

Kada biraju profesiju, kriterijum po kojem je ljudi biraju jeste – šta donosi najveću zaradu ili gde imaju najveću mogućnost da se zaposle. Mnogi se nikada ne počnu baviti time, a i ukliko ipak  počnu, postaju nezadovoljni jer je to mesto gde provedu veliki deo svog vremena To vreme iziskuje posećenost, saradnju sa ljudima iz te branše, kao i korisnicima tih usluga. Ukoliko ne volite ono što radite, posao počnete da definišete kao nužno zlo koje vam donosi sredstva za preživljavanje, radite ga ispod svojih potencijala, samim tim niste naročito uspešni ali ono što vas drži jeste uverenje koje je, najčešće, nametnuto od okoline – ovo mi je potrebno da preživim ili dobro je da makar radim. Naše društvo je konstruisano na taj način. Ovo su uverenja koja često koče mnoge da ikada pomisle da je nešto drugačije moguće. Možete se obogatiti radeći posao koji ne volite, naravno da možete, samo, niko vam ne garantuje da ćete biti srećniji nego što ste sada. To je najčešća zabluda onih koji nemaju novca – novac ne služi tome da vas usreći. Novac je sredstvo, koje vam je potrebno, da vam omogući veću slobodu izbora. Jedan vid podrške koji ćete dobiti, ali ne i jedini. Suština uspešne primene ovog zakona jeste da vas ohrabri u uverenju da je moguće raditi ono što volite, samim tim biti uspešniji (ne čini li se to logičnim?) a da pritom ne morate čekati da se obogatite da bi ste započeli.

Došli ste sa onim što vam je neophodno da bi ste počeli

Da. Baš tako. Vaša idealna profesija usko je vezana sa vašim talentima, veštinama i sposobnostima. To su akcije koje obavljate sa lakoćom i čine vas srećnim. Dati su baš vama sa razlogom i ono što je vaš zadatak, jeste da ih koristite i na taj način učestčujete u procesu stvaranja. Društvo nas je naučilo da te darove zanemarimo i da se odnosimo nezahvalno prema njima. Ne možete doprineti na bolji način od ovog jer se naše sposobnosti i potrebe međusobno podudaraju. Sve ono što umete dobro da radite – negde je potrebno, a to saznate tek kada počnete.

Počnite. Bez izgovora.

Ono što bolje deluje čak i od vizuelizacije i od metoda privlačenja posla sa oglasa, jeste da jednostavno počnete raditi ono što volite. Tek tako. I tu je tačka gde zakon privlačenja radi svoje, na onaj način na koji vi to očekajete – dobićete sve što vam je potrebno da bi ste nastavili: materijalnu podršku, možda ne uvek na način na koji ste zamislili, ali ćete je dobiti, ljude koji su vam potrebni da bi ste uspeli, sinhroniciteti će vas odvesti upravo tamo gde treba. Jedino što narušava koncept ove, kao i svake, manifestacije jeste – da u nju ne verujete ili da se plašite, pa na ovo obratite pažnju i idite onim tempom koji vam odgovara.

Ne gledajte na posao kao na sredstvo bogaćenja već spoj doprinosa drugima sa svojom ličnom srećom.

Ako taj posao ne biste raditi da novca imate, onda to nije vaš posao 🙂 ovo možete koristiti kao kompas da se ne bi ste samoobmanjivali 🙂 Za razliku od ovog uverenja, postoji i suprotno njemu – da je sebično raditi ono što volite. U našoj kulturi i kompletnoj prijemni ZP postoji  nepodudarnost koja vam na podsvesnom nivou može otežati – kada ste srećni, niste se dovoljno samožrtvovali za druge, samim tim ste osećate loše jer verujete da ste sebični.  Ovo uverenje, koje je naša kultura dugo nametala, ostavila je posledice i na shvatanju drugih koncepata, ne samo poslovnog aspekta, pa smo kao rezultat dobili veliki broj nesrećnih, ali i neproduktivnih ljudi. Koliko je ovo uverenje korisno vama  i drugima zapitajte se – da li više dajete kada činite nešto od srca, tj. kada uživate u onome što dajete ili kada ste prisiljeni na rad. Najviše od sebe dajete, kada dajete ono u čemu ste dobri, ono što volite, nemate problem ni sa samopouzdanjem ni sa motivacijom.

Vreme je najskuplja investicija.

Često ste imali prilike da čujete Vreme je novac. Vreme je i mnogo više od toga. Posao kojim se bavite pokriva najmanje jednu trećinu vašeg radnog dana. Najmanje. Veliki deo života ćete provesti radići i koliko god da su vam ostali segmeniti života usklađeni, nezadovoljstvo i sres, sakupljeni na poslu, biće teško ostaviti samo u sferi posla. To vreme koje provedete radeći je vreme kada niste sa svojom porodicom, kada niste sa prijateljima, poštujte ga i imate prava  na to da ga i drugi poštuju. Ovo je, takođe,zabluda koja je jako štetna jer vreme je jedina nepovratna kategorija u oblasti posla. Sve drugo, moguće je popraviti ili povratiti.

Za kraj, jedan savet: Radite ono što bi ste radili, da vam se sve već ostvarilo. 🙂 

 

Ako vam se tekst dopao, možete se besplatno registrovati ili mi postaviti pitanje na tabasdijana87@gmail.com  🙂

 

Kako do inspirativne akcije?

 

48378708_2485904954758250_2082286117461164032_n.jpg

Akcija je poslednji korak u procesu kreiranja, koji počinje uverenjem. O uverenjima se dosta piše i govori, kao i o važnosti njihove promene, ali o akciji manje. Pre svega, što se tiče inspirative akcije, one se razlikuju za svakog od nas, odnosno, raličite stvari nas raduju i niko osim vas, ne može da vam da, konkretan predolg – koju akciju napraviti. To znate samo vi. Inspirativna akcija ima nekih zajedničkih karakteristika. Međutim, ljudi, kada je u pitanju inspirativna akcija, ne razlikuju akciju, koja ih sama po sebi raduje, od akcije, čiji ih samo krajnji rezultat raduje, a čiji je proces isplaniran sa odredjenim ciljem. Inspirativna akcija je ona akcija, čiji vas proces realizacije raduje, a ne samo njen krajnji rezultat, za koji verujete da će vam doneti neki vid profita. Ona dolazi u vidu ideje, kompletna, a ne unapred planiranom linearnom sledu događaja. Nije suština raditi ono što ne volite, kako bi ste bili materijalno osigurani već da iskoristite kapacitete, koji su vam već dati i dobićete bolje rezultate.

Osobe koje se bave nekim vidom umetnosti su najbolji primer za ovakav vid akcije i najčešće se oni uzimaju kao adekvatan  primer, ali ako nemate takvih talenata, inspirativna akcija može biti i bilo šta drugo, do najbanalnijih svakodnevnih rutina. Ukoliko ta akcija nikako ne doprinosi drugima, doprinosi vašoj vibraciji i odvešće vas ili do sledeće kreativne ideje ili do sinhroniciteta, koji će vam pomoći da osvestite svoje talente, kojih ne možete biti svesni, dok ste na niskoj vibraciji ili nemate hrabrosti da napravite prvi korak. Tako da, ma koliko vam akcija, koja vas raduje zvuči banalno, svejedno je napravite. Samo zato što će to doprineti vašoj kreativnosti sada, a verovatno, do sledeće ideje. Druga važna činjenica koje treba biti svestan, jeste – ne potcenjujte svoje talente. Šta god vam ide lako, a zapažate da vas to izdvaja iz mase, ne mora imati stečeno  formalno zvanje ili da bude već priznato zanimanje. To je, takođe, nešto što ljude sprečava da se pokrenu. Neizostavno, dobićete sinhronicitete koji će vas odvesti tačno tamo gde trebate biti, a to je, uglavnom, način na koji ćete svojim talentom doprineti drugima. Svemir je uređen na takav način – sve što je dato vama, kao talenat ili sposobnost ili veština, nekom je potrebno.

Nemojte forisrati ideje.

To, jednostavno, nije moguće, na isti način, na koji nije moguće, isplanirano biti spontan. Ideje dolaze upravo tako – spontano, kao posledica stanja u kojem se, VEĆ nalazite, a ne kao rezultat mukotrpnog razmisljanja, koju akciju treba preduzeti. 

Ne bežite ni od početka, ali ni od promene.

Ne izbegavaje realizaciju svojih ideju zbog straha od reakcija drugih ljudi. O toj temi se dosta piše, ja ću vam reći samo to, da su vam talenti, sposobnosti, veštine date sa razlogom i nekome zaista jesu potrebni, inače ih ne bi se posedovali. Ukoliko ih imate više, upotrebite svoju kreativnost da ih objedinite, ukoliko to nije moguće, jednostavno, radite ono što vas čini srećnim u tom trenutku, šta god to bilo.

 

Ako imate nekih pitanja, vezanih za ovu temu manifestovanja, pišite mi na imail adresu, rado ću odgovoriti 🙂 

Najveći izazovi u kreiranju realnosti

Kada počinjete sa kreiranjem onoga što želite živeti, nailazite na dosta prepreka ili na ono što zovemo kontrastom. Pre svega, treba imati na umu, da sve okolnosti već jesu, onakve, kakve želite da one budu, ne bi se pojavila potreba za većom promenom. Želja za promenom, se uvek javlja istovremeno sa neželjenim okolnostima. Međutim, jedan od najvećih prepreka jeste, ipak, promena pogleda na trenutno stanje.

FB_IMG_1544885172126

Kako promeniti pogled na neželjenu realnost i šta realnost jeste?

Kada počinjete sa primenom metoda ili promenom pogleda na trenutno stanje, osećaj, koji ga obično prati je nelagoda, jer osećamo da poričemo objektivne okolnosti koje nas okružuju. Za početak, treba shvatiti da ne postoji objektivna realnost. Ako postoji jedna osoba, koja živi u realnosti onakvoj, kakvoj je vi priželjkujete, znajte da je za tu osobu ta realnost objektivna, isto koliko i vaša, za vas. Jedino što vas razlikuje jeste vera da je moguća, poverenje u proces i naravno – akcije preduzete u željenom pravcu. Ne proizilaze naša uverenja iz objektive realnosti, već su uverenja ta koja je formiraju. Osećaj nelagode se javlja, jer se realnost posmatra kao nešto nepromenljivo i nešto nad čim nemamo uticaja. Međutim, sve realnosti su subjektivne, formiraju se vibracijski i u fizički oblik se manifestuju u potpunom skladu sa onim u šta verujemo. O konceptu paralelnih realnosti se govori manje, najčešće sa stanovišta fizike. Postoji neograničen broj PR u sklopu naše treće dimenzije. Naš um ih ne percipira pa tako nešto nije lako ni zamisliti. U svakoj sekunudi mi prolazimo kroz njih, iako ih ne vidimo. Svako vibracijsko stanje ima svoj set PR, koje se dešavaju istovremeno i sadrže različite okolnosti, shodno našem stanju i uverenjima. Ono što zovemo vorteks je zapravo vibracijska realnost koja već sadrži okolnosti koje su nam potrebne da nas podrže u tom stanju – mira, sreće i zadovoljstva. Mi nemamo kontrolu nad okolnostima, ali imamo kontrolu nad vlastitim emocijama kojima biramo realnost u kojoj ćemo se naći. Dakle, ne privlačimo mi poput magneta željene okolosti ili manifestacije, od mesta A do mesta B, već se vibracijski selimo u onu realnost koja ih već sadži. Sve te realnosti su podjenako realne i već stvorene, odvijaju se istovremeno prema drugom univerzalnom zakonu koji glasi – sve je sad i ovde. Ono što mi zovemo privlačenjem je upravo to – dolazak u onu realnost koja već sadrži ono što nam je potrebno. Ovde se nameće sledeće pitanje:

Da li je onda dovoljno biti na visokoj vibraciji i doći u željenu realnost?

Naš svet je fizički svet i nije osmišljen na taj način da se ideje manifestuju automatski u 3d formu. Naše biće se, na ovom nivou kreće u toj dimenziji pa je potrebno uskaditi svoj nivo svesti sa našim akcijama. Dakle, svaku ideju, koja vase čini srećnima, sama po sebi, realizujte. Može to biti neki vid kreativnog izražavanja, ali i ne mora, jednostavno – napravite akciju koja vas jednostavno uveseljava. Sve što vas čini srećnim, bez naročitog razloga. Ne treba tražiti razlog da budete srećni, setite se – mi vibracijski biramo okolnosti, a ne logički. Osim što vas akcija sama po sebi uveseljava,  to je istovremeno put, upravo do željene realnosti, jer vas stavlja u pravu vibracijsko stanje, može sadržati sinhronicitete, materijalnu podršku, sve što vam je potrebno. Zato, ne bežite od akcije, samo nađite onu koja vas dovoljno raduje i sprovedite je u delo bez mentalnih izgovora. 

Mentalni ALI i JER izgovori 

Treba razlikovati ideje nad kojim imate mogućnost delovanja od onih nad kojim trenutno nemate tih mogućnosti. Svaka ideja, koja vas čini srećnom i nad kojom imate mogućnost delovanja, sprovedite u delo. Bez ovih izgovora jer nemate prečeg posla od toga da budete srećni a sadašnji trenutak je taj koji kreira i naredni. Istina je da imate malo vremena, pre uključivanja ovog ego procesa. Ego se zapravo uključuje u ovom slučaju u funkciji zaštite. On je deo trodimenzionalne realnosti, percipira događaje u lineranom sledu, kroz naša čula i nažalost, smišlja negativne scenarije, kako bi vas odgovorio. Ego voli sigurnost, već poznatu zonu i stare navike. Ono što je sa egom najproblematičnije, je to što se ne oslanja na sinhronicitete – slučajne oklnosti, niti na bilo šta što mu nije logički objašnjivo pa mu je lako poverovati, što nas dovede najčešće u stanje straha.

Samo kreiranje nije pitanje logike. Za početak, idite onoliko daleko koliko vam logika dozvoljava, ne borite se sa egom, utrošite onoliko vremena koliko je potrebno da se ne javi neka emocija nižih vibracija. Prilagodite se, jer će borba stvoriti otpore iz podsvesnog uma, koji je dominantniji u odnosu na svesni. Vremenom, kako bude jačala vaša vera u proces, ego će se javljati sve tiše.

Šta nazivamo kontrastima?

Sve okolnosti, su same po sebi neutralne, mada nama je to izuzetno teško da prihvatimo, jer živimo u svetu dualiteta. Mi događajima dajemo značenja, iako one, gledano iz nefizičke perspektive, imaju neutralnu konotaciju. Ono što mi zovemo kontrast jeste situacija prema kojoj imamo lične otpore i nekako bi smo uvek da ga izbegnemo. Ne, nije moguće jer, novoj realnosti, ne pripada stari set okolnosti ako vibracijski nije sa njim u skladu. Pa se može desiti, da vam se dogodi situacija, koja pravi mesto za novu situaciju : raskidi, otkazi ili prekidi određenih odnosa. Nama se to čini negativnim, zbog vezanosti za te stare okolnosti ili se možemo uplašiti od budućih dešavanja- zadržite visoku vibraciju, prihvatite situaciju, koja pravi mesta za nove događaje, bolje za vas.

Ja sam se setila ovih, kao najčešćih izazova na ovu temu, ako se niste pronašli u tekstu, pišite, pisaću još tekstova o izazovima 🙂 

 

 

 

Da li privlačimo ono što želimo

Trajna sreća nema uzrok ali ima posledicu

Mislim da je ovo veoma važna tema, jer se i dalje, među ljudima, koji svesno koriste zakon privlačenja, nalaze oni, koji ga shvataju kao instrument koji ispunjava naše želje. Pre svega, želja je stanje, koje treba prevazići, ali se koristi u naslovima, jer zvuči primamljivo, a i nije u potpunosti netačno. Zato je, čuveni korak – otpuštanje želje najteži.

Možemo, ali ne moramo znati sve naše želje, one se svakako ostvaruju.

Većina, prilikom zamišljanja želje, fokusira se na određene stvari, odabere set željenih okolnosti: novac, posao, partnera, porodicu, zdravlje ili nešto drugo; proživi to stanje na emocionalnom nivou i veruje da će maštom ili nekom drugom metodom, te okolnosti privući. Opet da ponovimo, vizuelizacija ili mašta služi da vam pokrene emociju, probudi motivaciju za promenu navika. U navike ne spadaju samo odluke o tome šta jedete ili da li se dovoljno krećete već i na male životne odluke, recimo, da li ćete otići negde ili ne, sa kim ćete komunicirati. U navike takođe spada i to, kako reagujete na određene situacije i pojave. Zato se ovaj zakon povezuje sa samorazvojem. U nekim tekstovima možete naići na insistiranje na tome da želja bude što konkretnija, sa što više detalja. To može biti i tačka spoticanja ako ne shvatimo suštinu. Set okolnosti koje smo odabrali, biramo da bi nam pružio osećaj i to : sreće, slobode i ljubavi. Ne želimo novac, radi novca, već zbog osećaja slobode koje on pruža i veće mogućnosti izbora. Kada želimo partnera, mi težimo ljubavi i njenoj razmeni ali taj osećaj projektujemo na drugu osobu.

Sve što zaista želimo i čemu težimo je emocija.

Verujemo da ćemo biti srećni kada se te okolnosti dogode, ali ako se setite onih želja koje ste, do sada uspeli ostvariti, shvatićete da ta emocija nije trajala predugo, da su se pojavile nove želje, nova očekivanja i novi ciljevi. Ako sreću vežete za bilo šta spoljašnje, ona će trajati kratko. Tako je i sa vašim trenutnim željama – njihovo ispunjenje neće doneti osećaj sreće koja će večito trajati. Cilj upotrebe zakona privlačenja nije da naučite kako da se obogatite ili dovedete konkretnu osobu u vaš život, već da shvatite da je neophodno da naučite da budete srećni sada, sa okolnostima takve kakve jesu i tek tada se vaše stanje manifestuje u vidu okolnosti, onih koje su vam potrebne da vas u tom stanju podrže, a ne nužno onih koje ste sami odabrali.

Ne zapostavljajte ideje u vidu inspirativnih akcija – radite ono što volite.

U stanju sreće, postupate drugačije, vaše akcije su inspirativne, trudite se da radite ono što volite, oslobođeni strahova i nižih emocionalnih stanja. Dakle – okolnosti podržavaju naše

stanje, našu vibraciju. Još jedna tačka spoticanja jesu često ignorisanje inspirativnih ideja zbog strahova. Takva ideja je, takođe, sinhronicitet – putokaz koji treba slediti a ne saamo ono što dobijete u materijalnom vidu. Postoji samo jedan valjani razlog zbog kojeg je vredno odustati od realizacije neke akcije – ako vas ne čini srećnim.

Šta dajete drugima?

Naš ego nas uspešno uverava u ispravnost naših postupaka i onda kada se prema drugima odnosimo sa manjkom empatije. Čak i veliki broj onih koji se bave ovom temom, ne prave razliku između ljubavi prema sebi sa egoizma. Ova tema zaslužuje zaseban tekst. Po onome što dajete drugima, znaćete koju dominantnu emociju nosite, a istovremeno šta dobijate. Međutim, to ne znači da je suština u samožtvovanju. U ovom svetu funkcionišete, pre svega, kao društveno biće. Sve naše potrebe, vezane su za druge ljude, bilo da želite porodicu ili

poslovni uspeh. Jedini motor koji produktivno pokreće međuljudske odnose jesu ljubav i saradnja. Kako sa akcijama, tako je i sa ljudima – ukoliko vas taj odnos ne čini srećnim, vaš pokretač nije ljubav, već nešto sasvim drugo, što treba osvestiti, iako nam je ljubav često odličan izgovor. Možda zvuči sebično, ali sreću ne možemo deliti, ukoliko smo nesrećni zato obratite pažnju na to šta dajete drugima, bez opravdanja i bez mentalnih izgovora.

NEGATIVNE EMOCIJE

Kako ih najlakše prevazići?
 
Šta ako imate osećaj da lažete sebe ako mislite pozitivno?
 

 Jedno od najvećih izazova sa kojima se nosimo, kada počinjemo da radimo na osveštavanju negativnih uverenja, jeste osećaj da poričemo realnost, odnosno da obmanjujemo sami sebe. To se dešava kada ne prihvatimo, u potpunosti, koncept, da naša realnost odražava naša uverenja, definicije i našu vibraciju, već osećamo realnost kao nešto što je apsolutno i nepromenljivo te da promenom pogleda na situaciju, ne bi došlo do značajnih spoljašnjih promena. Ovakav stav govori o nedostatku poverenja u sam proces manifestovanja. Javlja se iz još jednog razloga – kada pokušavamo da promenimo reakciju, a ne pronađemo uverenje koje stoji iza naše negativne reakcije. Svaka promena, koju napravimo mora početi od uverenja i podrazumeva potpuno poverenje u sam proces. Da bi smo se bavili, negativnim emocijama, moramo znati šta su i zbog čega ih osećamo. Sve što je markirano kao negativno ukazuje na potrebu da ga se na neki način oslobodimo, tako što ćemo to zanemariti ili boriti se sa tim, a kada u tome ne uspemo, to nas uvodi u još negativnije stanje. Tako je i sa mislima i sa negativnim emocijama. Imperativ pozitivnog razmišljanja, čini se, ne ostavlja prostor za negativne emocije, pa ukoliko krenemo da sledimo ovaj psihološki pristup, zakon privlačenja ili bilo šta, što ima veze sa ovom temom, počinjemo da osećamo grižu savesti kada se osećamo loše ili nam pozitivan stav postane zaista beg od negativnih situacija. Pre svega, negativne emocije ili emocije niže vibracije same po sebi predstavljaju naš otpor prema trenutnim okolnostima. Okolnosti mogu biti različitog tipa,  npr. smrt voljene osobe je okolnost koju na kraju svakako morate prihvatiti, jer nad njom nemate mogućnost delovanja, ali kada se radi o okolnostima koje je moguće promeniti, negativna emocija se javlja kao otpor prema trenutnoj situaciji, ali govori o tome, da iza toga stoji negativno uverenje. Dobar primer jer otkaz na poslu ili prekid emotivne veze. Međutim, treba pre svega reći da je negativna emocija, koja se na početku javi, prirodna, jer je posledica otpora prema promeni, zatim se javlja reakcija na nju i to nije nešto od čega treba pobeći. Ne radi se o tome da negativne emocije treba potisnuti, boriti se protiv njih ili na silu menjati misli, primenjivati metode ili pokušavati uraditi nešto kreativno. To jednostavno nije delotvorno. Sve što potiskujete izaći će pred vas u vidu okolnosti, koje će vam ukazivati upravo na to što sa sobom niste raščistili. Ako se plašite nečega, dobijaćete više objektivnih razloga za strah, ako ste ljubomorna osoba, okolnosti će vam se slagati na takav način da vam na to ukažu. Isti će rezultat imati i beg od njih.

     Pre svega, sve negativne emocije se javljaju kao reakcija ili na prošlost ili na budućnost, koju dovodimo mislima u sadašnji trenutak. Tužni smo zbog nečeg što se dogodilo, osećamo se krivim zbog nečega što smo ranije uradili ili nismo, a smatramo da je trebalo. Slično se događa kada pokušavamo da predvidimo buduće događanje, plašeći se unapred mogućeg ishoda. Zapravo, potpuno verujemo u negativan ishod događaja, samim tim bivamo apsolutno podržani u tom strahu, spoljašnjim okolnostima. Dovoditi prošlost u sadašnji trenutak ili vršiti projekcije budućih događaja je rezultat intervencije ega, koji želi potpunu kontrolu nad spoljašnjim okolnostima. Ova potreba za kontrolom nema nužno negativnu funkciju Ego želi da vas zaštiti od negativnih posledica po vas. Ne treba se boriti protiv njega, već pažljivo proceniti verujete li mu ili ne, prema sebi biti potpuno iskren u tom smislu i postupiti tako da ne budete u sukobu sa njim. Ego je koristan i potreban samo kada ukazuje na opasnost u sadašnjosti. Za svaki budući trenutak postoji beskonačan broj mogućnosti, koje su međusobno podjednako verovatne, ali na ovu temu ću više pisati kada budem obrađivala koncept paralelnih realnosti.

Dakle, sada kada znamo šta su negativne emocije, zašto se javljaju, ostaje da objasnimo kako izaći na kraj sa njima – imati pozitivan stav prema negativnim emocijama znači U POTPUNOSTI IH PRIHVATITI! Prihvatanje okolnosti u potpunosti u vama će najbrže otpustiti otpore, koji se javljaju u vidu negativnih emocija.

Ako osećate emocije niske vibracije, odnosno one koje markirate kao negativne, to i nije trenutak kada možete misliti ili očekivati pozitivan ishod. Osećaj da kažete sebe, javlja se onda kada verujete u negativan ishod i to pokušavate da promenite tako što idete van granica sopstvenih mogućnosti. Kada ste na nižim frekvencijama, vi se nalazite u reaktivnom modu – reagujete na situacije, kada ste na višim frekvencijama – vi ste u kreativnim modu. Jednostavno, nemoguće je napraviti radikalne prelaze. Najbrži put do prevazilaženja, predstaviću u tri koraka:

    1. Prihvatiti okolnosti takvima kakve jesu, samim tim i emocije koje se sa njima javljaju.

   2. Pronaći razloge, odnosno suočiti se sa onim što negativne emocije govore o vama i vašim uverenjima. Ovde se nije potrebno predugo zadržavati, jer ako uzroke za vaše stanje nađete u prošlosti, recimo u ranom detinjstvu, nećete imati puno koristi zadržavati se na tome, podsvest često zna da postane izgovor za predugo zadržavanje u nižim stanjima.

  3. Stavite fokus na sadašnji trenutak, formalnom ili neformalnom meditacijom, koliko god ste u mogućnosti, ne zbog toga što obmanjujete sami sebe, već zato što je to jedini trenutak u kojem imate potpunu kontrolu, jedini trenutak u kojem možete nešto da preduzmete i u kojem kreirate sledeći trenutak, posmatrano iz vibracijske perspektive.

         Ako vam se tekst dopao, prijavite se na blog ili mi posaljite pitanje putem